SR RU
SR
25. ОКТОБРА 2023
Универзитет у Београду
филолошки факултет
сала хероja
jaвно предавање
Петербуршки мостови културе
Михаил Пиотровски
директор Ермитажа
«Данас бих хтео да кажем нешто о Ермитажу не само као о културној установи већ као о идеји која се стално мења и тако порађа сложене битности. Музеј заузима посебно место у нашем друштву, даје повод за размишљање и простор за расуђивање», рекао је Михаил Пиотровски, поздрављајући слушаоце.
Директор Ермитажа је говорио о историји музеја, његовој колекцији, о различитим аспектима изложбене, научне, рестаурационе и просветитељске делатности. Изложио је такође концепцију програма «Велики Ермитаж», у оквиру ког се стварају нови изложбени простори и представништва музеја у Русији и иностранству.
Посебну пажњу предавач је обратио на интеракцију и укрштање култура и епоха што је нашло свог одраза у зградама, експонатима Ермитажа, као и у архитектонској концептуализацији Санкт Петербурга. Велико интересовање публике изазвале су теме посвећене важности очувања културних мостова и дијалога култура у савременом свету.
На примерима музејских пројеката Михаил Пиотровски је упознао слушаоце са начином на који Ермитаж презентује културно наслеђе различитих народа света и тако указује на његово богатство и међусобну повезаност. На тај начин Ермитаж постаје мост, чија је мисија да повезује не само људе већ и читаве цивилизације.
Након Михаила Пиотровског предавање је одржала његова заменица Светлана Адаскина, главни кустос Ермитажа. Она је говорила о археолошкој делатности музеја, научној рестаурацији, најновијим истраживачким методама и технологијама које се користе у конзервацији.
Светлана Адаксина је посебно истакла комплексне пројекте као што су рестаурација уникатних предмета из колекције «Гардероба Петра I», најбоље збирке мушких одела краја XVII — прве четвртине XVIII века у свету, као и уклањање касније нанетих слојева са слика западноевропских мајстора, у које спада ремек-дело Лоренца Лотоа «Мадона деле Грацие».
Сусрет са слушаоцима завршен је говором Михаила Дединкина, управника Одељења западноевропске ликовне уметности Ермитажа. Он је представио резултате међународног пројекта реализованог у знак сећања на велике руске колекционаре — Сергеја Шчукина и браћу Морозов. Пројекат је објединио две изузетне колекције које се налазе у различитим музејима. Од 2016. до 2022. године изложбе су биле одржане у трима градовима — Санкт Петербургу, Москви и Паризу (укупан број посетилаца — 4.569.072). Сваки пут кустоси су изнова стварали експозицију, давали јој нови назив, акценат стављали на друге предмете.
Дани Ермитажа у Србији су комплексна манифестација чији програм, поред изложби, обухвата предавања, креативне радионице, филмске пројекције, као и сусрете стручњака. Дани Ермитажа омогућавају развој културног дијалога између земаља, размену искустава и знања из области науке и уметности.
Директор Ермитажа је говорио о историји музеја, његовој колекцији, о различитим аспектима изложбене, научне, рестаурационе и просветитељске делатности. Изложио је такође концепцију програма «Велики Ермитаж», у оквиру ког се стварају нови изложбени простори и представништва музеја у Русији и иностранству.
Посебну пажњу предавач је обратио на интеракцију и укрштање култура и епоха што је нашло свог одраза у зградама, експонатима Ермитажа, као и у архитектонској концептуализацији Санкт Петербурга. Велико интересовање публике изазвале су теме посвећене важности очувања културних мостова и дијалога култура у савременом свету.
На примерима музејских пројеката Михаил Пиотровски је упознао слушаоце са начином на који Ермитаж презентује културно наслеђе различитих народа света и тако указује на његово богатство и међусобну повезаност. На тај начин Ермитаж постаје мост, чија је мисија да повезује не само људе већ и читаве цивилизације.
Након Михаила Пиотровског предавање је одржала његова заменица Светлана Адаскина, главни кустос Ермитажа. Она је говорила о археолошкој делатности музеја, научној рестаурацији, најновијим истраживачким методама и технологијама које се користе у конзервацији.
Светлана Адаксина је посебно истакла комплексне пројекте као што су рестаурација уникатних предмета из колекције «Гардероба Петра I», најбоље збирке мушких одела краја XVII — прве четвртине XVIII века у свету, као и уклањање касније нанетих слојева са слика западноевропских мајстора, у које спада ремек-дело Лоренца Лотоа «Мадона деле Грацие».
Сусрет са слушаоцима завршен је говором Михаила Дединкина, управника Одељења западноевропске ликовне уметности Ермитажа. Он је представио резултате међународног пројекта реализованог у знак сећања на велике руске колекционаре — Сергеја Шчукина и браћу Морозов. Пројекат је објединио две изузетне колекције које се налазе у различитим музејима. Од 2016. до 2022. године изложбе су биле одржане у трима градовима — Санкт Петербургу, Москви и Паризу (укупан број посетилаца — 4.569.072). Сваки пут кустоси су изнова стварали експозицију, давали јој нови назив, акценат стављали на друге предмете.
Дани Ермитажа у Србији су комплексна манифестација чији програм, поред изложби, обухвата предавања, креативне радионице, филмске пројекције, као и сусрете стручњака. Дани Ермитажа омогућавају развој културног дијалога између земаља, размену искустава и знања из области науке и уметности.
Директор Ермитажа Михаил Пиотровски је одржао отворено предавање «Петербуршки мостови културе» на Универзитету у Београду у оквиру «Дана Ермитажа», који су уз подршку Министарства културе Србије и компаније «Гаспром њефт» били уприличени у српској престоници од 24. до 29. октобра.