25. ОКТОБРА 2023
Универзитет у Београду
филолошки факултет
сала хероja
jaвно предавање
Петербуршки мостови културе
Михаил Пиотровски
директор Ермитажа
«Данас бих хтео да испричам о Ермитажу не само као о културној установи, већ као о константно променљивој суштини која ствара сложени смисао. Музеј заузима посебно место у нашем друштву, даје повод за размишљање и простор за расуђивање», рекао је Михаил Пиотровски, поздрављајући слушаоце.
Директор Ермитажа је говорио о историји музеја, његовој колекцији, о различитим аспектима изложбене, научне, рестаурационе и просветитељске активности. Такође је изложио концепцију програма «Велики Ермитаж», у оквиру ког се стварају нови изложбени простори и представништва музеја у Русији и иностранству.
Посебну пажњу лектор је обратио на интеракцију и пресек култура и епоха, који су се одразили у зградама, експонатима из збирке Ермитажа, као и у архитектонском облику Санкт Петербурга. Велико интересовање публике изазвале су теме, посвећене важности очувања културних мостова и дијалога култура у савременом свету.
На примерима музејских пројеката, Михаил Пиотровски је упознао слушаоце са начином на који Ермитаж представља културно наслеђе различитих народа света, показујући његово богатство и међусобне везе. Тако Ермитаж постаје мост, чија је мисија да повезује не само људе, већ и читаве цивилизације.
Након говора Михаила Пиотровског предавање је одржала његова заменица Светлана Адаскина, главни кустос Ермитажа. Она је говорила о археолошкој делатности музеја, научној рестаурацији, најновијим истраживачким методама и технологијама које се користе у конзервацији.
Светлана Адаксина је истакла најкомплексније пројекте, међу којима су рестаурација уникатних предмета из колекције «Гардероба Петра I», најбоље у свету збирке мушких одела краја XVII — прве четвртине XVIII века, као и ослобађање слика западноевропских мајстора од каснијих осликавања, у које спада ремек-дело Лоренца Лотоа «Мадона деле Грацие».
Сусрет са слушаоцима завршен је говором Михаила Дединкина, управника Одељења западноевропске ликовне уметности Ермитажа. Он је представио резултате међународног пројекта у знак сећања на велике руске колекционаре — Сергеја Шчукина и браћу Морозов. Пројекат је објединио дела из две изузетне колекције, која се налазе у различитим музејима. Од 2016. до 2022. године изложбе су приказиване у три града — Санкт Петербургу, Москви и Паризу (укупан број посетилаца — 4.569.072). И сваки пут кустоси су изнова стварали ескопзицију, давали јој нови назив, другачије постављали акценте.
Дани Ермитажа у Србији су манифестација великих размера, чији програм поред изложби обухвата предавања, уметничке радионице и филмске пројекције, сусрете стручњака. Дани Ермитажа омогућавају развој културног дијалога између земаља, размену искустава и знања из области науке и уметности.
Директор Ермитажа је говорио о историји музеја, његовој колекцији, о различитим аспектима изложбене, научне, рестаурационе и просветитељске активности. Такође је изложио концепцију програма «Велики Ермитаж», у оквиру ког се стварају нови изложбени простори и представништва музеја у Русији и иностранству.
Посебну пажњу лектор је обратио на интеракцију и пресек култура и епоха, који су се одразили у зградама, експонатима из збирке Ермитажа, као и у архитектонском облику Санкт Петербурга. Велико интересовање публике изазвале су теме, посвећене важности очувања културних мостова и дијалога култура у савременом свету.
На примерима музејских пројеката, Михаил Пиотровски је упознао слушаоце са начином на који Ермитаж представља културно наслеђе различитих народа света, показујући његово богатство и међусобне везе. Тако Ермитаж постаје мост, чија је мисија да повезује не само људе, већ и читаве цивилизације.
Након говора Михаила Пиотровског предавање је одржала његова заменица Светлана Адаскина, главни кустос Ермитажа. Она је говорила о археолошкој делатности музеја, научној рестаурацији, најновијим истраживачким методама и технологијама које се користе у конзервацији.
Светлана Адаксина је истакла најкомплексније пројекте, међу којима су рестаурација уникатних предмета из колекције «Гардероба Петра I», најбоље у свету збирке мушких одела краја XVII — прве четвртине XVIII века, као и ослобађање слика западноевропских мајстора од каснијих осликавања, у које спада ремек-дело Лоренца Лотоа «Мадона деле Грацие».
Сусрет са слушаоцима завршен је говором Михаила Дединкина, управника Одељења западноевропске ликовне уметности Ермитажа. Он је представио резултате међународног пројекта у знак сећања на велике руске колекционаре — Сергеја Шчукина и браћу Морозов. Пројекат је објединио дела из две изузетне колекције, која се налазе у различитим музејима. Од 2016. до 2022. године изложбе су приказиване у три града — Санкт Петербургу, Москви и Паризу (укупан број посетилаца — 4.569.072). И сваки пут кустоси су изнова стварали ескопзицију, давали јој нови назив, другачије постављали акценте.
Дани Ермитажа у Србији су манифестација великих размера, чији програм поред изложби обухвата предавања, уметничке радионице и филмске пројекције, сусрете стручњака. Дани Ермитажа омогућавају развој културног дијалога између земаља, размену искустава и знања из области науке и уметности.
Директор Ермитажа Михаил Пиотровски одржао је отворено предавање «Петербуршки мостови културе» на Универзитету у Београду у оквиру «Дана Ермитажа», који се уз подршку Министарства културе Србије и компаније «Гаспром њефт» одржавају у српској престоници од 24. до 29. октобра.