Први Дани Ермитажа у Србији успешно одржани.
Београд је био домаћин првих Дана Ермитажа у Србији, манифестације од међународног културног значаја, коју су од 24. до 29. октобра организовали један од највећих музеја на свету Ермитаж, Министарство културе Републике Србије и компанија «Гаспром њефт». Главни музеј Русије представио је обиман и разнолик програм: величанствене изложбе, предавања за стручњаке и ширу публику, семинаре, уметничке радионице, балетске и оперске представе, филмска остварења и археолошку конференцију.
Свечана церемонија отварања Дана Ермитажа одржана је у Народном музеју Србије и Народном позоришту у Београду. У њој су узели учешће: потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Никола Селаковић, заменица директора Ермитажа Светлана Адаскина, заменик генералног директора компаније «Гаспром њефт» за корпоративне комуникације Александар Дибаљ, директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић и директор Народног позоришта у Београду Светислав Гонцић. Међу гостима на свечаном отварању били су и чланови Владе, истакнуте личности у култури, представници Српске Православне Цркве и српске пословне заједнице.
У сарадњи са Народним музејом Србије, Ермитаж је 24. октобра отворио две изложбе — «Невидљива уметност» и «Царски порцелан». Инклузивни пројекат «Невидљива уметност» пружа посетиоцима јединствену прилику да дотакну уметност. Оваква интеракција омогућава слабовидим и слепим посетиоцима да тактилно осете уметничке експонате, а другима да додиром доживе предмете из наслеђа светске културе: древне ћилиме, фреске и скулптуре. Изложба «Царски порцелан» на свој начин говори о руској царској династији Романов. Дворски сервиси — пуноправни учесници дворског и породичног живота монарха — постају сведоци богате историје Руске империје. Уз реконструисане комплете, важан водич на овом путовању кроз историју су мултимедијалне технологије. Портрети руских императора, панораме Санкт Петербурга, слике резиденција и дворских трпеза помажу посетиоцима да осете дух времена и уроне у посебну атмосферу Ермитажа.
Изложбе у Народном музеју Србије прати научно-образовни програм: вођени обиласци изложби са кустосима, предавања, округли столови и уметничке радионице за осликавање порцелана. Изложбе «Невидљива уметност» и «Царски порцелан» остају отворене за посетиоце све до 24. новембра 2023. године. Већ у првим данима манифестације рекордан број грађана посетио је изложбе у Народном музеју Србије, а због великог интересовања и пријављених учесника, формиране су и листе чекања за учешће у уметничким радионицама и предавањима.
Током Дана Ермитажа у препуној сали Народног позоришта у Београду два пута су на сцени наступали уметници санктпетербуршког државног академског балета «Леонид Јакобсон». Домаћој публици представили су најбоља дела из свог репертоара: недавно обновљени «Бриљантни дивертисмент», минијатуре из циклуса «Роден», светску класику и фрагмент балета «Несташне песмице». Наступи Балета Јакобсон симболичан су поклон поводом 100-годишњице српског балета, који се развијао под утицајем кореографа и плесача из Русије.
Важан део програма Дана Ермитажа биле су премијере филмова «Императорке» и «Петар I — Последњи цар и први император», које је представио партнер «Гаспрома», «Пријатељи Санкт Петербурга». Филмови редитеља Андреја Кравчука који су први пут приказани на великом платну у Србији део су историјског циклуса «Русија», посвећеног догађајима и личностима који су учествовали у формирању Руске империје. Такође, гледаоци су после пројекција учествовали у креативном сусрету и разговору са редитељем ових остварења.
Дани Ермитажа у Србији завршени су концертом чувеног руског баритона Василија Герела, уз учешће сопрана Назије Аминеве. У пратњи оркестра Народног позоришта у Београду под управом петербуршког диригента Михаила Голикова, уметници су извели светске оперске класике — Вердија, Пучинија, Римског-Корсакова, напуљске песме, као и популарне песме на руском и српском језику. Пуна сала Народног позоришта стојећи је поздравила и извођење композиције «Тамо далеко» и дуго није пуштала руске уметнике да сиђу са сцене.
Први Дани Ермитажа у Србији могли су бити одржани захваљујући уговору о сарадњи у области јачања културних и историјских веза између Русије и Србије, који су потписали генерални директор компаније "Гаспром њефт" Александар Дјуков и управник Ермитажа Михаил Пиотровски. Програм партнерства обухвата подршку Руско-српској археолошкој експедицији, годишње одржавање манифестације Дана Ермитажа у Србији, организовање изложби и научних конференција, као и заједничке пројекте за очување објеката историјског наслеђа.
Свечана церемонија отварања Дана Ермитажа одржана је у Народном музеју Србије и Народном позоришту у Београду. У њој су узели учешће: потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Никола Селаковић, заменица директора Ермитажа Светлана Адаскина, заменик генералног директора компаније «Гаспром њефт» за корпоративне комуникације Александар Дибаљ, директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић и директор Народног позоришта у Београду Светислав Гонцић. Међу гостима на свечаном отварању били су и чланови Владе, истакнуте личности у култури, представници Српске Православне Цркве и српске пословне заједнице.
У сарадњи са Народним музејом Србије, Ермитаж је 24. октобра отворио две изложбе — «Невидљива уметност» и «Царски порцелан». Инклузивни пројекат «Невидљива уметност» пружа посетиоцима јединствену прилику да дотакну уметност. Оваква интеракција омогућава слабовидим и слепим посетиоцима да тактилно осете уметничке експонате, а другима да додиром доживе предмете из наслеђа светске културе: древне ћилиме, фреске и скулптуре. Изложба «Царски порцелан» на свој начин говори о руској царској династији Романов. Дворски сервиси — пуноправни учесници дворског и породичног живота монарха — постају сведоци богате историје Руске империје. Уз реконструисане комплете, важан водич на овом путовању кроз историју су мултимедијалне технологије. Портрети руских императора, панораме Санкт Петербурга, слике резиденција и дворских трпеза помажу посетиоцима да осете дух времена и уроне у посебну атмосферу Ермитажа.
Изложбе у Народном музеју Србије прати научно-образовни програм: вођени обиласци изложби са кустосима, предавања, округли столови и уметничке радионице за осликавање порцелана. Изложбе «Невидљива уметност» и «Царски порцелан» остају отворене за посетиоце све до 24. новембра 2023. године. Већ у првим данима манифестације рекордан број грађана посетио је изложбе у Народном музеју Србије, а због великог интересовања и пријављених учесника, формиране су и листе чекања за учешће у уметничким радионицама и предавањима.
Током Дана Ермитажа у препуној сали Народног позоришта у Београду два пута су на сцени наступали уметници санктпетербуршког државног академског балета «Леонид Јакобсон». Домаћој публици представили су најбоља дела из свог репертоара: недавно обновљени «Бриљантни дивертисмент», минијатуре из циклуса «Роден», светску класику и фрагмент балета «Несташне песмице». Наступи Балета Јакобсон симболичан су поклон поводом 100-годишњице српског балета, који се развијао под утицајем кореографа и плесача из Русије.
Важан део програма Дана Ермитажа биле су премијере филмова «Императорке» и «Петар I — Последњи цар и први император», које је представио партнер «Гаспрома», «Пријатељи Санкт Петербурга». Филмови редитеља Андреја Кравчука који су први пут приказани на великом платну у Србији део су историјског циклуса «Русија», посвећеног догађајима и личностима који су учествовали у формирању Руске империје. Такође, гледаоци су после пројекција учествовали у креативном сусрету и разговору са редитељем ових остварења.
Дани Ермитажа у Србији завршени су концертом чувеног руског баритона Василија Герела, уз учешће сопрана Назије Аминеве. У пратњи оркестра Народног позоришта у Београду под управом петербуршког диригента Михаила Голикова, уметници су извели светске оперске класике — Вердија, Пучинија, Римског-Корсакова, напуљске песме, као и популарне песме на руском и српском језику. Пуна сала Народног позоришта стојећи је поздравила и извођење композиције «Тамо далеко» и дуго није пуштала руске уметнике да сиђу са сцене.
Први Дани Ермитажа у Србији могли су бити одржани захваљујући уговору о сарадњи у области јачања културних и историјских веза између Русије и Србије, који су потписали генерални директор компаније "Гаспром њефт" Александар Дјуков и управник Ермитажа Михаил Пиотровски. Програм партнерства обухвата подршку Руско-српској археолошкој експедицији, годишње одржавање манифестације Дана Ермитажа у Србији, организовање изложби и научних конференција, као и заједничке пројекте за очување објеката историјског наслеђа.