SR
Успешно одржани први Дани Ермитажа у Србији
Београд је био домаћин првих Дана Ермитажа у Србији, манифестације од међународног културног значаја, коју су од 24. до 29. октобра организовали Ермитаж, један од највећих музеја на свету, Министарство културе Републике Србије и компанија «Гаспром њефт». Најзначајнији музеј Русије представио је обиман и разнолик програм који је садржао величанствене изложбе, предавања за стручњаке и ширу публику, семинаре, креативне радионице, балетске и оперске представе, филмска остварења и археолошку конференцију.
Свечана церемонија отварања Дана Ермитажа одржана је у Народном музеју Србије и Народном позоришту у Београду. У њој су узели учешће: потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Никола Селаковић, заменица директора Ермитажа Светлана Адаскина, заменик генералног директора за корпоративне комуникације компаније «Гаспром њефт» Александар Дибаљ, директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић и директор Народног позоришта у Београду Светислав Гонцић. Међу гостима на свечаном отварању били су и чланови Владе, истакнуте личности у култури, представници Српске православне цркве и српске привреде.
У сарадњи са Народним музејом Србије, Ермитаж је 24. октобра отворио две изложбе — «Невидљива уметност» и «Царски порцелан». Инклузивни пројекат «Невидљива уметност» пружио је посетиоцима јединствену прилику да уметност дотакну. Оваква интеракција омогућава слабовидим и слепим посетиоцима да тактилно осете уметничке експонате, а другима да додиром доживе предмете из наслеђа светске културне баштине: старе ћилиме, фреске и скулптуре. Изложба «Царски порцелан» својеврсна је прича о руској царској династији Романов. Дворски сервиси — пуноправни учесници дворског и породичног живота монарха — имали су улогу сведока богате историје Руске империје. Осим реплика сервиса, важан водич на овом путовању кроз историју била је мултимедијална технологија. Портрети руских императора, панораме Санкт Петербурга, слике резиденција и дворских трпеза омогућили су посетиоцима да осете дух времена и посебну атмосферу Ермитажа.
Изложбе у Народном музеју Србије биле су пропраћене научно-образовним програмом: стручно вођеним обиласцима, предавањима, округлим столовима и креативним радионицама за осликавање порцелана. Изложбе «Невидљива уметност» и «Царски порцелан» биле су отворене за посетиоце све до 24. новембра 2023. године. Већ првих дана манифестације изложбе у Народном музеју Србије је посетио рекордан број грађана, а за учешће у креативним радионицама и предавањима, због великог броја заинтересованих, биле су формиране листе чекања.
Током Дана Ермитажа, у препуној сали Народног позоришта у Београду, два пута су на сцени наступили уметници државног академског балета «Леонид Јакобсон» из Санкт Петербурга. Домаћој публици била су представљена најбоља дела из њиховог репертоара: недавно обновљени «Бриљантни дивертисмент», минијатуре из циклуса «Роден», светска класика и фрагмент балета «Несташне песмице». Наступ балета «Јакобсон» био је симболичан поклон поводом стогодишњице српског балета, који је почео да се развија под утицајем кореографа и плесача из Русије.
Важан део програма Дана Ермитажа биле су премијере филмова «Императорке» и «Петар I. Последњи цар и први император», који је део пројекта «Гаспрома» — «Пријатељи Санкт Петербурга». Филмови редитеља Андреја Кравчука, који су први пут приказани на великом платну у Србији, део су историјског циклуса «Русија», посвећеног догађајима и личностима који су одиграли важну улогуу формирању Руске империје. Такође, гледаоци су после пројекција учествовали у сусрету и разговору са редитељем ових остварења.
Дани Ермитажа у Србији завршени су концертом чувеног руског баритона Василија Герела, уз учешће сопрана Назије Аминеве. У пратњи оркестра Народног позоришта у Београду под управом петербуршког диригента Михаила Голикова, уметници су извели дела светске оперске класике — Вердија, Пучинија, Римског-Корсакова, наполитанске песме, као и популарне песме на руском и српском језику. Пуна сала Народног позоришта стојећи је поздравила и извођење композиције «Тамо далеко» и дуго није пуштала руске уметнике да оду са сцене.
Одржавање првих Дана Ермитажа у Србији било је могуће захваљујући споразуму о сарадњи у области јачања културних и историјских веза између Русије и Србије, који су потписали генерални директор компаније «Гаспром њефт» Александар Дјуков и управник Ермитажа Михаил Пиотровски. Овим партнерским програмом предвиђени су: подршка реализацији руско-српске археолошке експедиције, годишње одржавање манифестације Дана Ермитажа у Србији, организовање изложби и научних конференција, као и заједнички пројекти за очување објеката историјског наслеђа.
Свечана церемонија отварања Дана Ермитажа одржана је у Народном музеју Србије и Народном позоришту у Београду. У њој су узели учешће: потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Никола Селаковић, заменица директора Ермитажа Светлана Адаскина, заменик генералног директора за корпоративне комуникације компаније «Гаспром њефт» Александар Дибаљ, директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић и директор Народног позоришта у Београду Светислав Гонцић. Међу гостима на свечаном отварању били су и чланови Владе, истакнуте личности у култури, представници Српске православне цркве и српске привреде.
У сарадњи са Народним музејом Србије, Ермитаж је 24. октобра отворио две изложбе — «Невидљива уметност» и «Царски порцелан». Инклузивни пројекат «Невидљива уметност» пружио је посетиоцима јединствену прилику да уметност дотакну. Оваква интеракција омогућава слабовидим и слепим посетиоцима да тактилно осете уметничке експонате, а другима да додиром доживе предмете из наслеђа светске културне баштине: старе ћилиме, фреске и скулптуре. Изложба «Царски порцелан» својеврсна је прича о руској царској династији Романов. Дворски сервиси — пуноправни учесници дворског и породичног живота монарха — имали су улогу сведока богате историје Руске империје. Осим реплика сервиса, важан водич на овом путовању кроз историју била је мултимедијална технологија. Портрети руских императора, панораме Санкт Петербурга, слике резиденција и дворских трпеза омогућили су посетиоцима да осете дух времена и посебну атмосферу Ермитажа.
Изложбе у Народном музеју Србије биле су пропраћене научно-образовним програмом: стручно вођеним обиласцима, предавањима, округлим столовима и креативним радионицама за осликавање порцелана. Изложбе «Невидљива уметност» и «Царски порцелан» биле су отворене за посетиоце све до 24. новембра 2023. године. Већ првих дана манифестације изложбе у Народном музеју Србије је посетио рекордан број грађана, а за учешће у креативним радионицама и предавањима, због великог броја заинтересованих, биле су формиране листе чекања.
Током Дана Ермитажа, у препуној сали Народног позоришта у Београду, два пута су на сцени наступили уметници државног академског балета «Леонид Јакобсон» из Санкт Петербурга. Домаћој публици била су представљена најбоља дела из њиховог репертоара: недавно обновљени «Бриљантни дивертисмент», минијатуре из циклуса «Роден», светска класика и фрагмент балета «Несташне песмице». Наступ балета «Јакобсон» био је симболичан поклон поводом стогодишњице српског балета, који је почео да се развија под утицајем кореографа и плесача из Русије.
Важан део програма Дана Ермитажа биле су премијере филмова «Императорке» и «Петар I. Последњи цар и први император», који је део пројекта «Гаспрома» — «Пријатељи Санкт Петербурга». Филмови редитеља Андреја Кравчука, који су први пут приказани на великом платну у Србији, део су историјског циклуса «Русија», посвећеног догађајима и личностима који су одиграли важну улогуу формирању Руске империје. Такође, гледаоци су после пројекција учествовали у сусрету и разговору са редитељем ових остварења.
Дани Ермитажа у Србији завршени су концертом чувеног руског баритона Василија Герела, уз учешће сопрана Назије Аминеве. У пратњи оркестра Народног позоришта у Београду под управом петербуршког диригента Михаила Голикова, уметници су извели дела светске оперске класике — Вердија, Пучинија, Римског-Корсакова, наполитанске песме, као и популарне песме на руском и српском језику. Пуна сала Народног позоришта стојећи је поздравила и извођење композиције «Тамо далеко» и дуго није пуштала руске уметнике да оду са сцене.
Одржавање првих Дана Ермитажа у Србији било је могуће захваљујући споразуму о сарадњи у области јачања културних и историјских веза између Русије и Србије, који су потписали генерални директор компаније «Гаспром њефт» Александар Дјуков и управник Ермитажа Михаил Пиотровски. Овим партнерским програмом предвиђени су: подршка реализацији руско-српске археолошке експедиције, годишње одржавање манифестације Дана Ермитажа у Србији, организовање изложби и научних конференција, као и заједнички пројекти за очување објеката историјског наслеђа.