Балет Јакобсон
гала представа
25. ОКТОБРА 2023
народно позориште
у београду
На сцени Народног позоришта у Београду 24. октобра одржана је свечана церемонија отварања Дана у Ермитажа у Србији. Аутори и организатори првог пројекта оваквих размера, који је осмишљен да ојача културне и пријатељске односе између Русије и Србије, су Ермитаж, један од највећих музеја света, Министарство културе Србије и компанија «Гаспром њефт».
Међу почасним гостима у сали за гледаоце присуствовали су министарка културе Србије Маја Гојковић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, главни кустос колекције Ермитажа Светлана Адаскина. Поздравним речима публици су се обратили министар рада и социјалне политике Србије Никола Селаковић, заменик генералног директора компаније «Гаспром њефт» Александар Дибаљ и директор Народног позоришта Светислав Гонцић.
У наставку вечери српској публици је представљен програм правих кореографских ремек-дела. Театар балета «Леонид Јакобсон» из Санкт Петербурга донео је у Београд најбоље нумере са свог репертоара — недавно обновљени «Бриљантни дивертисмент» Леонида Јакобсона, минијатуре оснивача трупе из Роденовог циклуса и легендарну балетску класику. Седамдесетих година прошлог века Леонид Јакобсон је стављен у раван са Георгијем Баланчином, Морисом Бежаром, Роланом Петијем и предвиђено му је место на балетском Олимпу. Данас су балетска дела малих форми чувеног кореографа постала реткост, изводи их само група која носи његово име.
Један од најупечатљивијих момената гала представе у част отварања Дана Ермитажа био је сусрет дела двојице савремених кореографа — српског и руског. «Поему» Игора Кирова на музику Станоила Рајчића из триптиха «Инфинитас» извели су српски играчи, а фрагмент балета «Несташне песмице» Вјачеслава Самодурова на музику Родиона Шчедрина извели су уметници Театра балета «Леонид Јакобсон». Тако је музика, створена у ХХ веку у две различите земље, визуелно оваплоћена на сцени Народног позоришта у Београду као кулминација прославе, посвећене 100-годишњици српског балета, чијем формирању су руски играчи дали велики допринос.
Следећег дана публика је почашћена проширеним програмом, који је обухватио обрасце балетске уметности — па де де из «Лабудовог језера» и «Дон Кихота», као и минијатуре Леонида Јакобсона из циклуса «Класицизам — романтизам».
Гала представе у Народном позоришту у Београду биле су распродате.
У наставку вечери српској публици је представљен програм правих кореографских ремек-дела. Театар балета «Леонид Јакобсон» из Санкт Петербурга донео је у Београд најбоље нумере са свог репертоара — недавно обновљени «Бриљантни дивертисмент» Леонида Јакобсона, минијатуре оснивача трупе из Роденовог циклуса и легендарну балетску класику. Седамдесетих година прошлог века Леонид Јакобсон је стављен у раван са Георгијем Баланчином, Морисом Бежаром, Роланом Петијем и предвиђено му је место на балетском Олимпу. Данас су балетска дела малих форми чувеног кореографа постала реткост, изводи их само група која носи његово име.
Један од најупечатљивијих момената гала представе у част отварања Дана Ермитажа био је сусрет дела двојице савремених кореографа — српског и руског. «Поему» Игора Кирова на музику Станоила Рајчића из триптиха «Инфинитас» извели су српски играчи, а фрагмент балета «Несташне песмице» Вјачеслава Самодурова на музику Родиона Шчедрина извели су уметници Театра балета «Леонид Јакобсон». Тако је музика, створена у ХХ веку у две различите земље, визуелно оваплоћена на сцени Народног позоришта у Београду као кулминација прославе, посвећене 100-годишњици српског балета, чијем формирању су руски играчи дали велики допринос.
Следећег дана публика је почашћена проширеним програмом, који је обухватио обрасце балетске уметности — па де де из «Лабудовог језера» и «Дон Кихота», као и минијатуре Леонида Јакобсона из циклуса «Класицизам — романтизам».
Гала представе у Народном позоришту у Београду биле су распродате.