SR
Балет Јакобсон
гала представа
25. ОКТОБРА 2023
народно позориште
у београду
На сцени Народног позоришта у Београду 24. октобра 2023. одржана је свечана церемонија отварања Дана у Ермитажа у Србији. Аутори и организатори првог пројекта оваквих размера, осмишљеног са циљем да ојача културне везе и пријатељске односе између Русије и Србије, јесу Ермитаж, један од највећих музеја у свету, Министарство културе Србије и компанија «Гаспром њефт».
Међу почасним гостима у сали налазили су се министарка културе Србије Маја Гојковић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, главни кустос Ермитажа Светлана Адаскина. Поздравним речима публици су се обратили министар рада и социјалне политике Србије Никола Селаковић, заменик генералног директора компаније «Гаспром њефт» Александар Дибаљ и директор Народног позоришта Светислав Гонцић.
У наставку вечери српској публици је приказан програм сачињен од правих кореографских ремек-дела. Балетско позориште «Леонид Јакобсон» из Санкт Петербурга дошло је у Београд са својим најбољим нумерама — недавно обновљеним «Бриљантним дивертисментом» Леонида Јакобсона, његовим минијатурама из Роденовог циклуса, као и легендарном класиком балета. Седамдесетих година прошлог века Леонид Јакобсон је стављан у исту раван са Георгијем Баланчином, Морисом Бежаром, Роланом Петијем и предвиђано му је било место на балетском Олимпу. Данас су балетске минијатуре чувеног кореографа балетска реткост и изводи их само трупа која носи његово име.
Један од најупечатљивијих момената гала представе у част отварања Дана Ермитажа био је сусрет дела двојице савремених кореографа — једног српског и једног руског. «Поему» Игора Кирова на музику Станојла Рајчића из триптиха «Инфинитас» извели су српски играчи, а фрагмент балета «Несташне песмице» Вјачеслава Самодурова на музику Родиона Шчедрина — уметници Балетског позоришта «Леонид Јакобсон». Тако је музика, створена у ХХ веку у двема различитим земљама, била визуелно оваплоћена на сцени Народног позоришта у Београду и постала кулминација прославе посвећене стогодишњици српског балета, чијем формирању су руски играчи дали велики допринос.
Следећег дана публику је чекао проширени програм, који је садржао праве обрасце балетске уметности — дует из «Лабудовог језера» и «Дон Кихота», као и минијатуре Леонида Јакобсона из циклуса «Класицизам — романтизам».
За гала представе у Народном позоришту у Београду владало је изузетно интересовање.
У наставку вечери српској публици је приказан програм сачињен од правих кореографских ремек-дела. Балетско позориште «Леонид Јакобсон» из Санкт Петербурга дошло је у Београд са својим најбољим нумерама — недавно обновљеним «Бриљантним дивертисментом» Леонида Јакобсона, његовим минијатурама из Роденовог циклуса, као и легендарном класиком балета. Седамдесетих година прошлог века Леонид Јакобсон је стављан у исту раван са Георгијем Баланчином, Морисом Бежаром, Роланом Петијем и предвиђано му је било место на балетском Олимпу. Данас су балетске минијатуре чувеног кореографа балетска реткост и изводи их само трупа која носи његово име.
Један од најупечатљивијих момената гала представе у част отварања Дана Ермитажа био је сусрет дела двојице савремених кореографа — једног српског и једног руског. «Поему» Игора Кирова на музику Станојла Рајчића из триптиха «Инфинитас» извели су српски играчи, а фрагмент балета «Несташне песмице» Вјачеслава Самодурова на музику Родиона Шчедрина — уметници Балетског позоришта «Леонид Јакобсон». Тако је музика, створена у ХХ веку у двема различитим земљама, била визуелно оваплоћена на сцени Народног позоришта у Београду и постала кулминација прославе посвећене стогодишњици српског балета, чијем формирању су руски играчи дали велики допринос.
Следећег дана публику је чекао проширени програм, који је садржао праве обрасце балетске уметности — дует из «Лабудовог језера» и «Дон Кихота», као и минијатуре Леонида Јакобсона из циклуса «Класицизам — романтизам».
За гала представе у Народном позоришту у Београду владало је изузетно интересовање.