Ермитаж чува више од три милиона споменика културе различитих епоха и народа: од најдревнијих времена до данас, од античке културе и Старог истока до Западне Европе и Русије. То су слике, графике, скулптуре, монете и медаље, као и археолошки материјал. Овакав временски и географски опсег чини Ермитаж не само једним од највећих музеја на свету већ и мулитидисциплинарним музејом који може да исприча о многим културама и њиховим међусобним односима.
Главни правци делатности Ермитажа су: научни и рестаураторски радови на материјалу музејских збирки, одржавање изложби и конференција, издавање књига и каталога, археолошка истраживања, едукативни и инклузивни пројекти.
Експонати из збирке Ермитажа изложени су у више од 500 сала укупне површине од око 100 хиљада квадратних метара. Милиони посетилаца сваке године долазе у музеј како би видели раскошне ентеријере Зимског дворца, ремек-дела Рафаела, Ђорђонеа, Тицијана, Рубенса, Леонарда да Винчија, Рембранта, Веласкеза, сликара импресиониста и других великих мајстора.
Међу ремек-делима која се чувају у Ермитажу налазе се:
- Венера из Тауриде, мермерна статуа коју је Петар Велики купио 1719. године (ово је једна од првих античких скулптура која се појавила у Русији);
- «Мадона Лита» Леонарда да Винчија, једно од раних дела чувеног сликара, вајара, архитекте и проналазача;
- Микеланђелов «Згрчени дечак», једина скулптура великог мајстора у музејима Русије.
На сталној изложби музеја можете видети и споменичко наслеђе древних цивилизација, укључујући и предмете нађене током археолошких ископавања алтајске некрополе Пазирик (IV-II век пре нове ере) и јединствене зидне слике из града Пенџикента (VI-VIII век) који се налази на територији данашњег Таџикистана.
Оснивачем Ермитажа се сматра Катарина Велика. Године 1764. она је набавила збирку слика од пруског трговца Јохана Ернста Гоцковског, чиме је поставила темеље будуће музејске збирке. Купљене слике царица је држала у својим одајама у Малом Ермитажу. Данас је ова зграда део Главног музејског комплекса који, осим Малог Ермитажа, чине Зимски дворац, Стари Ермитаж и Нови Ермитаж, као и позориште Ермитаж.
Збирке Ермитажа смештене су у здањима Главног музејског комплекса, у источном крилу зграде Генералштаба (где се налази уметност XIХ-XXI века), у палати Мењшикова (где се можете упознати са ентеријером времена Петра Великог) и у Зимском дворцу Петра I (где се налази спомен-збирка посвећена Петру Великом и његовој епохи).
Музеј Царске фабрике порцелана такође је одељење Ермитажа. Историја Музеја Царске фабрике порцелана сеже два и по века уназад. Међу предметима од порцелана, који су овде изложени, посебно место заузимају луксузни царски сервиси који говоре и о историји Руске царевине.
Посетиоцима је такође доступан рестаураторски и складишни центар Ермитажа «Старо Село», који се налази изван историјског центра Санкт Петербурга. Обилазећи поставку посетиоци могу видети галерију одевних предмета, збирку кочија (међу којима су свечане царске кочије), изложбе намештаја, таписерија, слика и античких скулптура.
У североисточном делу Санкт Петербурга наставља се изградња нових зграда Ермитажа, укључујући и «стаклену коцку» коју је пројектовао архитектонски биро Рема Колхаса. Планирано је да ту буду смештени музејска библиотека с књигама о уметности и Центар за проучавање одевних предмета и моде.
Под окриљем Ермитажа налази се и зграда Берзе на Стрели (малом рту) Васиљевског острва где су тренутно у току рестаураторски радови и где ће потом бити отворен Музеј хералдике.
Државни музеј Ермитаж тренутно реализује развојни програм под називом «Велики Ермитаж» чији је циљ да јединствену збирку музеја учини још доступнијом. У ту сврху се стварају нови изложбени простори и отварају музејска представништва у Русији и иностранству. Поред тога, музеј редовно одржава Дане Ермитажа: 2023. године они су одржани у 13 градова Русије. Сваки програм Дана Ермитажа је јединствен и осим изложби укључује предавања и часове, пројекције филмова и радионице, разговоре са стручњацима и размену искуства.