Руски адмирал Матија Змајевић (1680−1735) био је представник старог српског племићког рода из града Пераста (данашња Црна Гора).

Као искусни инострани морепловац, добио је позив за службу у Русији од Петра Великог коме су изузетно требали поморски стручњаци.

Змајевић је стигао у Санкт Петербург 1712. године, где је примљен у Флоту галија у чину капетана. Учествовао је у поморским биткама током Северног рата (1700−1721), а посебно се истакао у чувеној бици код рта Гангут 1714. године, која је представљала прву велику поморску победу Русије (анимациони филм о Гангуту снимљен специјално за изложбу „Петар Велики и Србија” можете да погледате на великом екрану са десне стране).

Године 1719. Змајевић је унапређен у чин контраадмирала. Године 1721. году постао је главни надзорник изградње луке за галије у Санкт Петербургу, а године 1723. цар му је поверио изградњу бродова на бродоградилиштима у граду Вороњежу.

За време царице Катарине I, која је наследила Петров трон, Змајевић је командовао руском флотом галија и управљао Петербуршком поморском луком. Добио је чин адмирала и високу награду — Орден светог Александра Невског. Последњих година живота руководио је изградњом флоте на југу Русије.

Матија Змајевић је био један од главних српских сабораца Петра Великог. Цар је веома ценио храброг и талантованог поморца који је помогао руском цару-реформатору да оствари сан о моћној ратној морнарици.

Российский адмирал Матия Змаевич (1680 — 1735) был представителем старинного аристократического сербского рода из города Пераст (современная Черногория).

Как опытный иностранный моряк, он был приглашен на службу Петром Великим, остро нуждавшимся в мастерах морского дела.

Змаевич прибыл в Санкт-Петербург в 1712 году и был зачислен в галерный флот в чине капитана. Он участвовал в морских сражениях Северной войны (1700 — 1721) и особенно отличился в знаменитой Гангутской битве 1714 года, ставшей первой крупной морской победой России (анимационный фильм о Гангуте, созданный специально для выставки «Пётр Великий и Сербия», можно посмотреть на большом экране справа).

В 1719 году Змаевич был произведен в контр-адмиралы, в 1721 году начал заведовать строительством петербургской Галерной гавани, а в 1723 году царь поручил ему постройку кораблей на верфях в городе Воронеж.

При императрице Екатерине I, сменившей Петра на троне, Змаевич управлял российским галерным флотом и Петербургским морским портом, получил звание адмирала и высокую награду — орден Святого Александра Невского. В последние годы жизни он руководил строительством флота на юге России.

Матия Змаевич был одним из главных сербских соратников Петра Великого, высоко ценившего храброго и талантливого моряка, который помог русскому царю-реформатору воплотить мечту о создании мощного военного флота.