По први пут у формату међународне изложбе представљена је посебна веза између првог руског императора, Петра Великог, и српског народа.
Изложба „Петар Велики и Србија” говори о односима између руског и српског народа који су крајем 17. и почетком 18. века досегли потпуно нови ниво.
Током владавине првог руског цара многи Срби су почели да одлазе у Русију и ступају у државну службу. Својим учешћем у формирању морнарице, у победоносним биткама и ширењу граница царства они су значајано допринели израстању Русије у велику светску силу. Историја памти имена многих познатих Срба који су били сарадници Петра Великог. Међу њима гроф Сава Владиславич Рагузински, дипломата, трговински представник и главни саветник Петра Великог за спољну политику, заузима посебно место. Управо је он из Истанбула довео у Русију црнопутог дечака који је касније постао чувени «Арапин Петра Великог» — не само царево кумче и сарадник већ и прадеда великог руског песника Александра Пушкина. На Петров захтев, Рагузински је набавио мермерне статуе из Италије за Летњу башту, укључујући и Тауридску Венеру, једно од ремек-дела која се могу видети у Ермитажу. Кућа Саве Владиславича у Санкт Петербургу налазила се на месту где се сада налази Зимски дворац.
Још један истакнути српски саборац Петра Великог био је Матија Змајевић, познати руски адмирал и бродоградитељ, јунак битке код Гангута и командант Флоте галија. Међу царевим сарадницима био је и кнез Михајло Милорадовић, организатор устанка против Турака који је требало да подржи Прутски поход Петра Великог. Његов праунук, Михаило Милорадовић, постао је један од најистакнутијих руских јунака рата против Наполеона и генерал-губернатор Санкт Петербурга. Петар је такође одржавао односе са српским патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, што је омогућило да се ојача подршка храмовима и манастирима Српске православне цркве, као и целом народу. Руски цар је такође поставио темеље народног образовању у Србији: захваљујући Петру Великом у Србији је била отворена прва школа и донети први уџбеници.