ГРОФ САВА ВЛАДИСЛАВИЋ РАГУЗИНСКИ

Сава Лукић Владиславић Рагузински (1669 — 1738) је најутицајнији Србин на Петровом двору, потомак старог српског рода Владиславића.

У младости Сава се бавио трговачким послом у Француској, Шпанији и Венецији. Године 1701. нашао се у Истанбулу где је ступио у контакт са руским дипломатама и почео да обавља дипломатске задатке. Ускоро је уследео први сусрет Рагузинског са Петром Великим који је брзо увидео његову интелигенцију, надареност и способност за рад.

Будући и даље успешан европски трговац, Сава је истовремено постао и лични саветник руског цара. Добио је титулу грофа и уживао посебно поверење цара Петра по чијем је налогу обављао важне државне послове, укључујући оне повезане са спољном политиком, економијом и иностраном трговином.

Рагузински је активно учествовао у војним походима Петра Великог: у Прутском походу против Турака (1711) и у Северном рату (1700−1721), а такође је иницирао српски устанак у Црној Гори и Херцеговини (1711−1714).

Последних година Петровог живота Сава је боравио у Млетачкој републици где се по царевом налогу заузимао за подршку православној цркви на Балкану, водио је дипломатске преговоре и уговарао набавку вредних уметничких дела.

Рагузински је остао у служби Русији и после Петрове смрти. Од 1725. до 1728. године био је на челу амбасаде у Кини где је закључио први у историји споразум о границама и трговини између две земље.

Сава Владиславић Рагузински је одиграо важну историјску улогу као дипломата и државни делатник у доба Петра Великог, учинивши доста тога на добробит и Русије, и Србије.