Руски ковчег
филм
300 година руске историје. 33 сале Ермитажа. 3 оркестра. 1 дубл.
У Београду, у оквиру програма првих Дана Ермитажа у Србији, успешно je приказан филм
«Руски ковчег».
Дугометражни играни филм «Руски ковчег» редитеља Александра Сокурова много година
није излазио на велика платна у Србији. Повратак легендарног филмског остварења у Београду је дочекан са одушевљењем: у Руском дому 23. новембра 2023. пројекција је одржана пред пуном салом.
«Руски ковчег» је филмско остварење руског режисера Александра Сокурова. У дугометражном играном филму представљена је богата историја Зимског дворца, а чувени музеј је осмишљен као ризница културног и духовног наслеђа Русије.
Према сижејној линији наш савременик се почетком XVIII века изненада обрео у Ермитажу, не представљајући како је тамо доспео. Разгледајући сале, среће се са странцем, познатим француским дипломатом и путником XIX века. Њих двојица временски пролазе кроз 300 година руске историје, док их уметничка дела и споменици културе
враћају у времена Руске империје.
Филм је снимљен у Ермитажу 23. децембра 2001. године у једном дублу од 1 сат и 27 минута, јер је Сокуров желео да у «истом даху» покаже «проток времена». Сложена замисао остварена је након трећег покушаја, после седам месеци проба.
Филм је премијерно приказан на Канском фестивалу 2002. године.
«Руски ковчег».
Дугометражни играни филм «Руски ковчег» редитеља Александра Сокурова много година
није излазио на велика платна у Србији. Повратак легендарног филмског остварења у Београду је дочекан са одушевљењем: у Руском дому 23. новембра 2023. пројекција је одржана пред пуном салом.
«Руски ковчег» је филмско остварење руског режисера Александра Сокурова. У дугометражном играном филму представљена је богата историја Зимског дворца, а чувени музеј је осмишљен као ризница културног и духовног наслеђа Русије.
Према сижејној линији наш савременик се почетком XVIII века изненада обрео у Ермитажу, не представљајући како је тамо доспео. Разгледајући сале, среће се са странцем, познатим француским дипломатом и путником XIX века. Њих двојица временски пролазе кроз 300 година руске историје, док их уметничка дела и споменици културе
враћају у времена Руске империје.
Филм је снимљен у Ермитажу 23. децембра 2001. године у једном дублу од 1 сат и 27 минута, јер је Сокуров желео да у «истом даху» покаже «проток времена». Сложена замисао остварена је након трећег покушаја, после седам месеци проба.
Филм је премијерно приказан на Канском фестивалу 2002. године.