Петар Велики и Балкан

Први пут у формату међународне изложбе презентује се тема посебне везе између Петра Великог, првог руског цара, и српског народа.

Датуми: од 19. фебруар до 15. април 2025.
Место: Народни музеј Србије, привремена поставка
Адреса: Београд, Трг републике 1А

Улаз на музејске карте

Карте

Аудио водич

За време Петра, који је дошао на престо 1682. године, Срби су били под влашћу Османске империје, Аустроугарске и Млетачке републике. Руски цар је успоставио тесне везе са вођама српског устаничког покрета, као и блиске контакте са Српском православном црквом, активно је помагао манастире и подстицао просвећивање народа на територији данашње Србије. Заузврат, представници угледних српских породица постали су најближи сарадници руског цара-реформатора и одиграли значајну улогу у формирању младе Руске царевине.

Изложба «Петр Велики и Балкан» ће показати да је однос између руског и српског народа крајем 17. — почетком 18. века досегао изузетно висок ниво.

Посетиоци изложбе наћи ће се у необичном простору у ком су обједињени музејска поставка и мултимедијални шоу.

Изложба је базирана на аутентичним историјским предметима из музеја, архива, цркава и манастира, као и приватних колекција из Русије, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. Међу експонатима се налазе оригинални портрети и гравуре, историјски документи, стара црквена утвар и књиге, световна књижевност, стегови, разне врсте оружја, поморски навигациони инструменти. Сви ови експонати су први пут постављени у једном изложбеним простору.

Посебна пажња посвећена је предметима који се односе на Србе који су били сарадници Петра Великог: то су адмирал Матија Змајевић, гроф Сава Владиславић Рагузински, пуковник Михаило Милорадовић и други. Посебно место на изложби заузеће одливак длана руског цара који ће посетиоци моћи да дотакну, као и «српски портрет» Петра Великог (1881) — копија овог портрета се чува у манастиру Велика Ремета, док је оригинал предат Ермитажу. Централни експонат из збирке Ермитажа биће редак портрет Петра Великог, рад словачког сликара Јана Купецког (1711), урађен за царевог живота. Још од времена када је постала део Ермитажеве збирке, ова слика никад до сада није била излагана као део сталне поставке музеја, што значи да ће српска јавност имати прилику прва да је види.


Кустоси изложбе: Наталија Бахарева и Владимир Ивањенко.