Завршени други
Дани Ермитажа у Србији
Завршени други
Дани Ермитажа у Србији
Други Дани Ермитажа у Србији, велики међународни културни пројекат који су организовали главни руски музеј Ермитаж и компанија „Гаспром њефт” уз подршку Министарства културе Републике Србије, завршени су 31. марта.
Централни догађај представљала је изложба „Петар Велики и Србија” која је у Руски дом у Београду скоро пола године свакодневно привлачила и до 1.000 посетилаца из свих крајева Србије. Због изузетног интересовања публике изложба је продужена за још два месеца. У фокусу поставке била је несвакидашња личност Петра Великог и његови односи са српским народом који су достигли потпуно нови ниво за време владавине првог руског императора. Значајно место у овом пројекту имају Петрови саборци, истакнути Срби чија су имена истовремено записана у историји обеју земаља: дипломата и лични царев саветник Сава Рагузински, адмирал Матија Змајевић, војсковођа Михајло Милорадовић и патријарх српски Арсеније III Чарнојевић.
Интересовање публике подједнако су привукли оригинални експонати: историјски предмети из цркава и манастира, слике и гравуре, књиге и оружје, као и пажљиво осмишљен просторни и наративни концепт изложбе. На самом улазу погледи посетилаца заустављали су се на броду изграђеном по узору на фрегате из доба Петра Великог, који је представљао снажан визуелни и симболички акценат поставке. Децу су пак посебно привлачили интерактивни садржаји, помоћу којих су, играјући се, истовремено могли и нешто ново да науче. Овакав приступ, који интегрише савремене мултимедијалне садржаје, музејске експонате и уметничке инсталације у јединствену целину, до сада није виђен у Србији.
Друга изложба, „Трагови светлости — Срби у огледалу Ермитажа”, у Народном музеју у Београду, обухватила је уметничке реплике портрета руских војсковођа и државника српског порекла из колекције Ермитажа. Уметници из Лабораторије за научну рестаурацију Ермитажа израдили су верне реплике ових слика које је група «Гаспром» поклонила Министарству културе Републике Србије.
Програм Дана Ермитажа традиционално је обухватио не само изложбе већ и читав низ догађаја, укључујући концерте и научно-образовне програме. Водећи стручњаци из Ермитажа одржали су у Београду и Новом Саду предавања о ремек-делима из музејске колекције и о догађајима из историје Руске империје који су повезани са експонатима. Михаил Голиков, главни диригент Лењинградске обласне филхармоније и музички директор концерта уприличеног поводом отварања Дана Ермитажа, окупио је на једној сцени извођаче из Русије и Србије: звезде Маринског театра Олгу Пудову и Бориса Степанова, солисте Тауридског оркестра, као и младе српске музичаре Марију Ратков, Андреја и Николу Благовчанина.
Пројекције историјских филмова из циклуса „Русија”, које је током Дана Ермитажа организовао пројекат компаније „Гаспром” — Пријатељи Петербурга, изазвале су истинско интересовање публике. Српска премијера филма „Катарина Велика”, као и остварења „Петар Велики. Последњи цар и први император”, „Императорке” и „Руски ковчег” Александра Сокурова пунили су сале и и тражила се карта више, па су организоване и додатне пројекције током марта. Љубитељима уметности представљено је и посебно изненађење: изложба „Императорке. Филмски костими” на којој су представљене раскошне хаљине руских владарки, делопознате костимографкиње Јекатерине Шапкајц.
Иницијатор и организатор Дана Ермитажа била је руска компанија „Гаспром њефт”. Споразум о сарадњи којим је предвиђена реализација заједничких пројеката у Србији, „Гаспром њефт” и Ермитаж потписали су у јануару 2023. године. Први Дани Ермитажа су одржани у Београду у октобру исте године, анакон огромног успеха догађаја, одлучено је да се пројекат настави и у 2025. години.
Интересовање публике подједнако су привукли оригинални експонати: историјски предмети из цркава и манастира, слике и гравуре, књиге и оружје, као и пажљиво осмишљен просторни и наративни концепт изложбе. На самом улазу погледи посетилаца заустављали су се на броду изграђеном по узору на фрегате из доба Петра Великог, који је представљао снажан визуелни и симболички акценат поставке. Децу су пак посебно привлачили интерактивни садржаји, помоћу којих су, играјући се, истовремено могли и нешто ново да науче. Овакав приступ, који интегрише савремене мултимедијалне садржаје, музејске експонате и уметничке инсталације у јединствену целину, до сада није виђен у Србији.
Друга изложба, „Трагови светлости — Срби у огледалу Ермитажа”, у Народном музеју у Београду, обухватила је уметничке реплике портрета руских војсковођа и државника српског порекла из колекције Ермитажа. Уметници из Лабораторије за научну рестаурацију Ермитажа израдили су верне реплике ових слика које је група «Гаспром» поклонила Министарству културе Републике Србије.
Програм Дана Ермитажа традиционално је обухватио не само изложбе већ и читав низ догађаја, укључујући концерте и научно-образовне програме. Водећи стручњаци из Ермитажа одржали су у Београду и Новом Саду предавања о ремек-делима из музејске колекције и о догађајима из историје Руске империје који су повезани са експонатима. Михаил Голиков, главни диригент Лењинградске обласне филхармоније и музички директор концерта уприличеног поводом отварања Дана Ермитажа, окупио је на једној сцени извођаче из Русије и Србије: звезде Маринског театра Олгу Пудову и Бориса Степанова, солисте Тауридског оркестра, као и младе српске музичаре Марију Ратков, Андреја и Николу Благовчанина.
Пројекције историјских филмова из циклуса „Русија”, које је током Дана Ермитажа организовао пројекат компаније „Гаспром” — Пријатељи Петербурга, изазвале су истинско интересовање публике. Српска премијера филма „Катарина Велика”, као и остварења „Петар Велики. Последњи цар и први император”, „Императорке” и „Руски ковчег” Александра Сокурова пунили су сале и и тражила се карта више, па су организоване и додатне пројекције током марта. Љубитељима уметности представљено је и посебно изненађење: изложба „Императорке. Филмски костими” на којој су представљене раскошне хаљине руских владарки, делопознате костимографкиње Јекатерине Шапкајц.
Иницијатор и организатор Дана Ермитажа била је руска компанија „Гаспром њефт”. Споразум о сарадњи којим је предвиђена реализација заједничких пројеката у Србији, „Гаспром њефт” и Ермитаж потписали су у јануару 2023. године. Први Дани Ермитажа су одржани у Београду у октобру исте године, анакон огромног успеха догађаја, одлучено је да се пројекат настави и у 2025. години.
Дани Ермитажа у Србији били су прави тријумф културне размене и симбол дубоке духовне везе између наших двају народа. Велико нам је задовољство да истакнемо изузетан успех свих догађаја у оквиру програма. Одзив публике и живо интересовање за сваку изложбу, предавање, радионицу и филмску пројекцију сведоче о томе да уметност Ермитажа проналази пут до свачијег срца. Овај успех не би био могућ без наших партнера — Министарства културе Републике Србије и компаније „Гаспром њефт”. Заједно стварамо не само изложбе које трају одређено време, већ дугорочне везе, јачамо мостове између култура и постављамо чврст темељ за међусобно разумевање у будућности. Ермитаж је увек тежио да буде не само чувар светске баштине већ и активни учесник у интеркултуралном дијалогу. Србија у овом дијалогу заузима посебно место. Ми не доносимо овде само нашу уметност и доводимо наше научнике: ми доносимо дух Ермитажа — дух отворености, учења и лепоте. И тај дух је овде наишао на захвално тло, обогативши обе стране.
«
Михаил Пиотровски,
генерални директор Ермитажа:
Александр Дибаљ,
начелник Департмана за комуникације компаније „Гаспром њефт“:
Други роман за писца или други албум за музичара увек представљају велики изазов. Тешко је оправдати очекивања публике након упечатљивог дебија. Али, ми смо тај изазов успешно савладали. Други Дани Ермитажа у Србији, спојивши у себи уметност и историју, доживели су огроман успех. Пробудили су толико емоција и изазвали такво интересовање да смо морали продужити време трајања изложбе, проширити програм предавања и поновити пројекције филмова. Дани Ермитажа потврдили су сву разноликост културног дијалога између Русије и Србије. И, наравно, за компанију „Гаспром њефт” је велика част што је била иницијатор и коорганизатор овако значајног догађаја. Наша посвећеност реализацији великих руско-српских пројеката у култури, као и очувању историјског наслеђа, нашла је одраз у стварању величанственог мозаика у Храму Светог Саве — новом националном симболу Србије, а сада и у нашем учешћу у организацији Дана Ермитажа. Уверени смо да улагања у културу и унапређење друштвених веза доносе непроцењиву корист и
највише јачају узајамно разумевање између наших народа.
«