ПЕТАР И ПРОСВЕЋИВАЊЕ СРБА

Петар Велики је допринео унапређењу образовања код Срба. Управо он је дошао на идеју да пошаље руске учитеље, уџбенике и богослужбене књиге у српске земље.

Београдски митрополит Мојсије (Петровић) је био први који се обратио Петру 1718. године са молбом да пошаље учитеље из Русије за Србе који живе у католичкој Аустријској империји. Ово је било потребно не само зарад образовања, но и као подршка вере православне. Брзо остваривање овог циља омео је Северни рат, који се завршио тек неколико година касније. Први руски предавач, Максим Суворов, стиже у Србију 1725. године, након смрти Петра Великог. Испуњавајући цареву жељу, предавао је дуги низ година у Сремским Карловцима и Петроварадину.

Велики број књига донетих из Русије и долазак учитеља допринели су развоју новог језика код Срба, који је садржао елементе српског, руског и црквенословенског. Овај језик су користили српски писци 18. века. Међу њима је био Захарије Орфелин, аутор првог дела посвећеног Петру Великом, насталог на словенском југу, тј. аутор једне од првих објављених биографија руског императора. Овај важни историјски документ може се видети у Петровој сали.

Пётр Великий способствовал просвещению сербского народа. Ему принадлежит идея послать в сербские земли русских учителей и отправить учебные и богослужебные книги.

Впервые с просьбой делегировать учителей из России к сербам, находившимся на территории католической Австрийской империи, к Петру ещё в 1718 году обратился белградский митрополит Моисей (Петрович). Это было необходимо не только для просвещения, но и для поддержания православной веры. Немедленному осуществлению этой цели помешала Северная война, закончившаяся лишь через несколько лет. Первый русский преподаватель Максим Суворов прибыл в Сербию в 1725 году, уже после смерти Петра Великого. Выполняя волю царя, он много лет преподавал в Сремских Карловцах и Петроварадине.

Привезённые из России в большом количестве книги и появление учителей способствовали формированию у сербов нового языка, сочетающего сербский, русский и церковно-славянский. Этот язык использовался сербскими писателями XVIII века. Среди них был Захарие Орфелин, автор первого южнославянского сочинения, посвящённого Петру Великому и одной из первых изданных биографий российского императора. Этот важный исторический документ можно увидеть в Петровском зале.