Сава Лукић Владиславић Рагузински (1669 — 1738) је најутицајнији Србин на Петровом двору, потомак старог српског рода Владиславића.

У младости Сава се бавио трговачким послом у Француској, Шпанији и Венецији. Године 1701. нашао се у Истанбулу где је ступио у контакт са руским дипломатама и почео да обавља дипломатске задатке. Ускоро је уследео први сусрет Рагузинског са Петром Великим који је брзо увидео његову интелигенцију, надареност и способност за рад.

Будући и даље успешан европски трговац, Сава је истовремено постао и лични саветник руског цара. Добио је титулу грофа и уживао посебно поверење цара Петра по чијем је налогу обављао важне државне послове, укључујући оне повезане са спољном политиком, економијом и иностраном трговином.

Рагузински је активно учествовао у војним походима Петра Великог: у Прутском походу против Турака (1711) и у Северном рату (1700−1721), а такође је иницирао српски устанак у Црној Гори и Херцеговини (1711−1714).

Последних година Петровог живота Сава је боравио у Млетачкој републици где се по царевом налогу заузимао за подршку православној цркви на Балкану, водио је дипломатске преговоре и уговарао набавку вредних уметничких дела.

Рагузински је остао у служби Русији и после Петрове смрти. Од 1725. до 1728. године био је на челу амбасаде у Кини где је закључио први у историји споразум о границама и трговини између две земље.

Сава Владиславић Рагузински је одиграо важну историјску улогу као дипломата и државни делатник у доба Петра Великог, учинивши доста тога на добробит и Русије, и Србије.

Савва Лукич Владиславич-Рагузинский (1669 — 1738) — самый влиятельный серб при дворе Петра Великого, потомок старинного сербского рода Владиславичей.

В ранние годы Савва занимался торговлей во Франции, Испании и Венеции. В 1701 году он оказался в Стамбуле, где вступил в контакт с русскими посланниками и начал выполнять дипломатические поручения.

В скором времени состоялась первая встреча Рагузинского с Петром, быстро оценившим его ум, таланты и работоспособность.

Оставаясь успешным европейским купцом, Савва превратился в личного советника русского царя. Он получил титул графа и стал пользоваться особым доверием Петра, который поручал ему важные государственные вопросы, в том числе связанные с внешней политикой, экономикой и иностранной торговлей.

Рагузинский принял активное участие в военных кампаниях Петра Великого — Прутском походе против турок (1711) и Северной войне (1700 — 1721), а также стал инициатором Сербского восстания в Черногории и Герцеговине (1711 — 1714).

В последние годы жизни Петра Савва находился в Венецианской республике, где по поручению царя добивался поддержки православной церкви на Балканах, вёл дипломатические переговоры и договаривался о приобретении ценных произведений искусства.

Рагузинский продолжал служить России и после смерти Петра. В 1725 — 1728 гг. он возглавил посольство в Китай, где заключил первый в истории договор о границах и торговле между двумя странами.

Савва Владиславич-Рагузинский сыграл важную историческую роль как дипломат и государственный деятель эпохи Петра Великого, многое сделавший на благо и России, и Сербии.