У 19. веку одаје игумана манастира Велика Ремета на Фрушкој гори красио је портрет руског цара Петра Великог. Био је то поклон Павла и Наталије Панајотовић из Сремских Карловаца.

Слика је рад непознатог српског уметника, вероватно иконописаца из једног од оближњих манастира. Према овом портрету Петру односили су се као да је чудотворна икона. Срби који су долазили у манастир после службе у цркви би одлазили у игуманове просторије и целивали лик цара, говорећи: „О, ти, спаситељу наш”.

У другој половини 19. века за овај необични портрет се сазнало у Русији. За њега се веома био заинтересовао цар Александр II који је пожелео да га прибави за збирку Ермитажа. Године 1880, уз дозволу српског митрополита Михаила, слика је стигла у Санкт Петербург. Од тада се овај необичан приказ Петра Великог, познат као «српски портрет», налази у најзначајнијем руском музеју. Верна копија слике, коју су урадили уметници-рестауратори из Ермитажа, била је послата у манастир Велика Ремета 1881. године. Управо се та копија данас може видети на изложби.

В XIX веке в покоях настоятеля монастыря Велика Ремета на Фрушкой горе висел на стене портрет русского царя Петра I. Его подарили жители города Сремски Карловци Павел и Наталья Паниотовичи.

Картину написал неизвестный сербский художник — возможно, иконописец одного из расположенных поблизости монастырей. К этому портрету Петра относились как к чудотворному образу. Приходившие в обитель сербы после церковной службы шли в настоятельские покои и со словами «О, ты, наш избавитель целовали изображение царя».

Во второй половине XIX века об этом необыкновенном портрете стало известно в России. Он очень заинтересовал императора Александра II, который захотел приобрести его для коллекции Эрмитажа. В 1880 году с разрешения сербского митрополита Михаила картину перевезли в Санкт-Петербург. С тех пор это необычное изображение Петра Великого, известное как «сербский портрет», находится в главном музее России. А в монастырь Велика Ремета 1881 году отправилась сделанная эрмитажными художниками-реставраторами живописная копия картины. Именно она и представлена сегодня на выставке.