У Београду ће се од 24. до 29. октобра први пут одржати Дани Ермитажа у Србији. О каквом догађају је тачно реч?

Дани Ермитажа су много више од изложбе. То је догађај на којем ће бити представљен комплетан Ермитаж.
Ермитаж је истакнута културна институција, споменик светског значаја, центар за образовање, археологију и рестаурацију. Управо ће сва ова његова вишестраност бити приказана током Дана Ермитажа у Србији. Уз подршку наших партнера — Министарства културе Србије и руске компаније «Гаспром њефт» — припремили смо богат културни програм: изложбе, предавања, креативне радионице, као и филмске пројекције.
Ја ћу одржати једно од предавања на Универзитету у Београду.
Затим, наш дугогодишњи пријатељ и познати руски оперски певач Василиј Герело наступиће у Народном позоришту у Београду. На истој тој сцени балетска трупа «Јакобсон» из Санкт Петербурга извешће две представе посвећене стогодишњици српског балета у чијем су стварању учествовали управо руски кореографи.


Шта је то по чему ће се изложбе Ермитажа у Србији посебно издвајати? Чиме планирате да изненадите публику?

У Народном музеју, од 24. октобра до 24. новембра, биће представљене две наше изложбе — «Невидљива уметност» и «Царски порцелан». Како је у овом тренутку компликовано транспортовати оригиналне експонате, одлучили смо да у Београду прикажемо другу страну делатности нашег музеја. На пример, пројекат «Невидљива уметност» представља дивну инклузивну изложбу која је резултат рада наших рестауратора. Инклузија је једно од основних савремених праваца рада Ермитажа. Дати правац отвара нове могућности искуствених доживљаја, за све људе без изузетка, на тај начин што посетиоци имају прилику да физички додирну експонате. Па зар не би свако од нас пожелео да дотакне скулптуру или слику! Такву прилику ће имати становници Београда или његови гости — моћи ће додирнути фреске, ћилиме и тактилне реплике других експоната Ермитажа. Верујте, биће то невероватно искуство!

У централној Азији, у Пенџикенту, наши археолози су открили фреске невероватне лепоте. То је согдијска култура, рани средњи век. Фреске су рестаурисане, али с обзиром да су биле веома оштећене, њихови оригинали су и сада доста бледи. Уметници Ермитажа не само да су реконструисали комплетан цртеж, како би посетиоци могли видети сваки детаљ, већ су осмислили и дијаграме за тактилну репродукцију ових фресака. Допунили су све то анимираним филмовима како би фреска била приступачнија и разумљивија. И то је само мали део онога што доносимо у Србију.

Друга изложба, «Царски порцелан», део је изузетно богатог царског наслеђа које се чува у Ермитажу, које и данас инспирише уметнике и дизајнере. Показаћемо верне реплике сервиса руских монарха из династије Романов, које је израдила Царска фабрика порцелана. Испричаћемо како су изгледале вечере и чајанке у краљевским резиденцијама.

Да ли сте се, приликом избора тема за изложбе, посебно руководили љубављу Срба према руским царевима?

Чини ми се да није реч толико о љубави, колико о утицају вековних историјских веза Србије и Русије. А династија Романов је ту одиграла огромну улогу. И наравно, сам Ермитаж је био и остао «царски музеј»: у сваком тренутку смо чували сећање на онај део руске културе који је повезан са царском династијом. Ево и сада су у СанктПетербургу у току две изложбе о Романовима. Прича о Руском царству и његовој култури — то је традиција Ермитажа. И она се поклапа са традиционалним интересовањем Срба за руске цареве.

Да ли се због тога Дани Ермитажа одржавају баш у Србији, имајућу у виду интересовање локалане публике за руску уметност и културу?

Између осталог. У Санкт Петербургу је недавно, уз подршку «Гаспрома», отворена галерија у знак сећања на првог руског цара Петра I. И тамо је изложен такозвани «Српски портрет Петра» — слика коју је насликао један од српских уметника. Овај портрет је добро познат и у Србији, он се чувао у манастиру Велика Ремета на Фрушкој гори. Крајем XIX века откупљен је и донет у Русију, а потом дат на чување Ермитажу. Заузврат, манастир је добио средства за своју обнову, као и копију портрета. Као што видите, Русија и Србија имају веома дуге везе: негде су чисто музејске, негде романтичне, негде социјалне.

Руска култура је сада у ситуацији која није нимало лака. И зато нам је веома важно куда идемо, где наступамо. И осећамо велику потребу да будемо тамо где постоји узајамни интерес за развој културних веза, а то се, пре свега, односи на Србиjу. Руски и српски народ су вековима заједно, ми имамо много тога заједничког, много пута су се наши историјски путеви пресецали један с другим. Мислим да долазак Ермитажа није само прича о експонатима или о томе шта музеј ради. То је и разговор о томе како се сада развија руска култура, шта се мења, шта се ствара. На крају крајева, Ермитаж заправо представља културолошку слику Русије. Русије која се свима свиђа. Русије коју ми представљамо.

Са српским колегама већ неколико година реализујемо археолошку експедицију на подручју Војводине, због чега ће у оквиру Дана Ермитажа бити одржана управо руско-српска научна археолошка конференција, на којој ћемо разговарати о резултатима наших заједничких активности. Археологија није најзапаженија, али је веома важна делатност, с обзиром да се ископавања, која су вршили сарадници Ермитажа и Музеја Војводине, везују за епоху настанка и насељавања Словена. Словенски корени су невероватно занимљива тема! Међу открићима наше експедиције нема драгоцености, али постоје историјски артефакти које музеј може претворити у право благо. Сви предмети постају благо када дођу у музеј и буду пропраћени детаљним историјским коментаром.

Доводите Ермитаж у Србију. А има ли нешто из Србије што желите да прикажете у Ермитажу?

У извесном смислу тај процес је већ започет. Ермитаж је, на пример, недавно изложио радове српских фотографа на фестивалу «Дијалог култура», који се организује за младе новинаре. Затим, крајем октобра очекујемо посету српских археолога. Генерално, Србија има изузетно богату историју и културу, због чега би много тога било занимљиво изложити у Ермитажу. Ја лично сам задивљен српским иконама и фрескама.

Србија је прва земља у jугоисточној Европи у којој Ермитаж покреће свој свеобухватан развојни програм. Дани Ермитажа представљају само први корак ка дугорочном присуству нашег музеја у овом региону. У том смислу, осећамо неизмерну подршку коју нам пружа Министарство културе Србије, као и наш партнер — компанија «Гаспром њефт», која овде већ дуже време ради. Чинимо први, веома важан корак у развоју наших пројеката у Србији. А богат програм Дана Ермитажа само потврђујe озбиљност наших намера.