Приликом избора тема за изложбе, да ли сте се посебно руководили љубављу Срба према руским царевима?
Чини ми се да то није толико љубав, колико утицај вековних историјских веза Србије и Русије. А династија Романов је у њима одиграла огромну улогу. И наравно, сам Ермитаж је био и остао «царски музеј»: у сваком тренутку смо чували сећање на онај део руске културе који је повезан са царском династијом. Ево и сада су у Санкт-Петербургу у току две изложбе о Романовима. Прича о Руском царству и његовој култури — то је традиција Ермитажа. И она се поклапа са традиционалним интересовањем Срба за руске цареве.
Да ли се због тога Дани Ермитажа одржавају баш у Србији, имајућу у виду интересовање локалане публике за руску уметност и културу?
Свакако! У Санкт-ПетербургуСанкт Петербургу је недавно, уз подршку «Гаспрома», отворена галерија у знак сећања на првог руског цара Петра I. И тамо је изложен такозвани «Српски портрет Петра" — слика коју је насликао један од српских уметника. Овај портрет је добро познат и у Србији, он се чувао у манастиру Велика Ремета на Фрушкој гори. Крајем 19. века откупљен је и донет у Русију, а потом дат на чување Ермитажу. Заузврат, манастир је добио средства за своју обнову, као и копију портрета. Као што видите, Русија и Србија имају веома дуге везе: негде су чисто музејске, негде романтичне, негде социјалне.
Руска култура је сада у ситуацији која није нимало лака. И зато нам је веома важно где идемо, где наступамо. И осећамо велику потребу да будемо тамо где постоји узајамни интерес за развој културних веза, а то се, пре свега, тиче Србиjе. И руски и српски народ су вековима заједно, имамо много тога заједничког, много укрштања на историјским путевима. Мислим да долазак Ермитажа није само прича о експонатима или о томе шта музеј ради. То је и разговор о томе како се сада развија руска култура, шта се мења, шта се ствара. На крају крајева, Ермитаж заправо представља културолошку слику Русије. Русије, која се свима свиђа. Русије коју ми представљамо.
Са српским колегама већ неколико година спроводимо археолошку експедицију на подручју Војводине, због чега ће у оквиру Дана Ермитажа бити управо руско-српска научна археолошка конференција, на којој ћемо разговарати о резултатима наших заједничких активности. Сама археологија није тако запажена, али је веома важна, с обзиром да се ископавања, која су водили сарадници Ермитажа и Музеја Војводине, везују за епоху настанка и насељавања Словена. Словенски корени — невероватно занимљива тема! Међу открићима наше експедиције постоје предмети које музеј може да претвори у благо. Сви предмети постају благо када заврше у музеју и праћени су детаљним историјским објашњењем.
Доводите Ермитаж у Србију. А има ли нешто из Србије што желите да "увезете" у Ермитаж?
У извесном смислу, овај процес је већ почео. Ермитаж је, на пример, недавно изложио радове српских фотографа на фестивалу «Дијалог културе», који се организује за младе новинаре. Затим, крајем октобра очекујемо посету српских археолога. Генерално, Србија има изузетно богату историју и културу, због чега бих много тога интересантног желео да покажем у Ермитажу. Иначе, лично сам задивљен српским иконама и фрескама.
Србија је прва земља у jугоисточној Европи, у којој Ермитаж покреће свој свеобухватан развојни програм. Дани Ермитажа представљају само први корак ка дугорочном присуству нашег музеја у овом региону. У том смислу, осећамо неизмерну подршку коју нам пружа Министарство културе Србије, као и наш партнер — компанија «Гаспром њефт», која овде већ дуже време ради. Чинимо први, веома важан корак у развоју наших пројеката у Србији. А богат програм Дана Ермитажа само потврђујe озбиљност наших планова.